|
|
| < | ožujak, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Etdida sa izlizane matrice zivota mog,akvarel klasike nevesto uramljen urbanim zakonom...
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Forum.hr
Monitor.hr
Andjela
Hej vi ljudi iza toplih prozora
pomozite da shvatim, tko sam stvarno ja...
Jer ne znam puno toga sto bi trebalo da znam;
kako je to biti gospodar svog zivota.
Ja se zovem Andjela,
slatka - slana, suzica.
Osmeh kao rodjendan...
sto ne volim taj dan.
Ja se zovem Andjela,
sanjam jedan isti san:
niko me ne poznaje...
ali poznajem ja vas.
Hej vi ljudi sidjite sa tockova,
da pokrenemo tugu s' bilijon pitanja.
Kakva mahovina cudna moje srce pritiska?
Od dalje stvarno to je samo tako izgleda.
Ja se zovem Andjela,
slatka, slana, suzica
osmeh kao rodjendan
sto ne volim taj dan...
Ja se zovem Andjela,
sanjam jedan isti san:
niko me ne poznaje...
i da ne poznajem sama sebe.
...................................................................................
Nekako najvishe me bolish ti
K'o vrabac kisu predosetim
saplice zivot da me podseti
da skoro ce kraj da je sareni zmaj
jaci od konca mog srecnog detinjstva.
I ne bih nikad rekao frka
u praznom dzepu kad zbuni se ruka
samo ti trepni kao da me razumes
i cela prica imace smisla.
Ne boli me kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi sapnes kada naviru suze.
Boli me zulj u cizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najvise me bolis ti.
U gradu sto se nikad nece zvati mojim
previse mislim, dakle jedva da postojim
makar me slazi da me stvarno razumes
kad dirnem zvekir na grudima tvojim.
Ne boli me ni kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi sapnes kada naviru suze.
Boli me zulj u cizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najvise me bolis ti.
.....................................................................................
Srebrni letač
Iznanađenje kao testament
je bio onaj dan kad je saznao svet
da postoji, jači od sunca vatromet:
televizija.
Ti se kuneš kako ne pratiš trend,
a meni je sve što imam prokleti bend
... ponekad pomišljam da zauvek odustanem
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tvom
i sasvim novo NE u osmehu svom
shvati, do mojih visina papirna krila
nisu dovoljna
Ja sam srebrni letač, lovac presretač
(barem se danas tako osećam)
Ja sam usna harmonika,
nasloni usne kako treba
i biće muzika
samo ne foliraj "halo, halo,
ovde istina !"
Oslobođenje frekvencije
pozovi jedno, pusti duha iz konzerve
videćeš, boji se nebo
pa sakriva oblake
Ne. Ti misliš da je sasvim dovoljan znak
kad širiš se u stilu
"brate, mnogo sam jak".
Tvoja je duša invalid
zakovan u mrak.
Ali prepoznajem drhtaj u pogledu tom,
sasvim novo NE u osmehu svom
do mojih visina papirna krila
nisu dovoljna
ja sam srebrni letač, lovac presretač...
......................................................................................
Delfinov let
zagledan u ponor slanog doma svog
delfin je sanjao kako leti svoj cudesni let
zaljubljen u nebo eto takvim se rodio
previse tih i skroman da bi njegova prica obisla svet
i uvek kad bi pomiislio kako krstari albatros
sekao je pucinu ko adrenalin sto sece mu krvotok
sirio je krila da dohvati bozji svod
al ta su krila bila dovoljna tek za pokoji kratak skok
neki dodu srecni pa tako i odu
onje pripao Davoru Drugom
i tog je dana na obalu smrknut okean
izneo telo skrhano tugom
stepam svoje rane dok provodim dane
izmedu zelja i istine
logike ponestaje rebus ne prestaje
da mi para vijuge
pravila ne vaze moj prijatelj kaze
da sve vise veruje
da cudne su sile podigle vile
da nas gresne razonode
ja stojim po strani i cekam da vreme nacrta put do sna
al kao delfina bukagije dubina
sve vise me vuku ka verdbi dna
da li sam to ja???????????
........................................................................................
PO Box
Kad tuga polomi, pisanje stiha je rutinska stvar.
I nisu pesnici bili bogovi vec samo tuge robovi, znam.
Ovih se dana neki cudan vetar razduvao
na kopu skupova vrlo glupo puhao,
i dok sam drzao svoj sesir i cuvao glavu,
prolece je stiglo u nas kraj...
I ne po prvi put, sad sam ostao sam,
kako da prevarim sebe, da ne razmisljam?
Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz.
Sipaj jos jednu da ti odpevam...
Kad tuga polomi, misao telegram, a srce ko' postanski fah,
i kad bih imao grudi bozije, sve ove rijeci bi stale u dah.
Jer ovih dana neki igraju se bogova,
kako da oprostim tom deficitu mozgova?
Gledam nebo novim ocima i kristalno vidim:
proljece je stiglo u nas kraj!
I ne po prvi put, sad sam ostao sam,
kako da prevarim sebe, da ne razmisljam.
Moram da priznam ovaj slucaj me razbio skroz.
Sipaj jos jednu da ti odpevam...
Sedim do sanse, da dobijem sansu,
mali oglas "menjam ljubav za jeftinu romansu" me izludjuje...
..............................................................................................................
Budim se.Sve je mirno i tiho.Sunce ulazi u moju sobu i miluje me…..
Ovog jutra sunce nije uslo kroz moj prozor,vec kroz zakljucana vrata moje sobe,kroz limena vrata moga srca.
Usao je konacno i znam da ga necu dugo pustiti da izadje.
Volim ga.Danas to shvatam,vidim ,osecam.Znam da ovo izgleda pateticno,ali on je vazduh koji disem.Bez njega nista ne bi bilo dobro.Usao je u moj svet iako ga nisam pozvala,zidovi su pali,maske su nestale…stojim pred njim golog tela i ogoljene dushe i svidjam mu se …voli me ovakvu kakva sam…
I lepo mi je dok lezim i slusam kako dise,dok osecam njegov miris na svojoj odeci....lepo mi je i kad cutimo…u stanju sam da staima sedim sa njim i posmatram ga bez i jedne jedine izgovorene reci…
Volim ga…
Danas nemam reci.Sve sto se danas desilo je suvise tuzno i zasluzuje samo prazne redove….minute cutanja ….
Jovo primi moje saucesce,stvarno mi je zao.
Vise i sama ne znam…Cini mi se da bih svakom drugom bolje rekla ko je nego sebi samoj.Ponekad se pitam da li sam ikad znala ko sam?Da li sam ikad bila gospodar sopstvenog zivota,sopstvenih zelja i slobode?
Lebdim iznad povrsine svog zivota i posmatram kako se odvija ispod mene kao crno-beli film u kome neko ko lici na mene igra glavnu ulogu…Marioneta zelenih ociju kojom upravlja neka visa sila…a mozda je i to samo izmisljotina..Kakve to vise sile upravljaju nasim zivotima?Ko se to bolesno igra sa nama?
Mi sami.Samo sto toga nismo ni svesni.
Glumimo,lazemo,foliramo.
Lazem ih sve.Iz dana u dan, sve vise iI vise.Tonem u svet sopstvenih lazi,toliko dugo lazem da I sama vise ne znam kad je laz pocela.A sto je najgore veruju mi.Prodajem jednu sliku svetu…Sliku sebe koja ce im se svideti…
A prava ja?
Gde sam?
Duboko skrivena u mracni podrum sopstve duse,u tamnicu zaboravljene ludnice cija gvozdena vrata ne otvara ni jedan ovozemaljski kljuc.
Maska iza koje se krijem deblja je iz dana u dan.Dugo je na mom licu i srasla je uz moju kozu.Toliko je dugo tuda cak vise ni sama nisam siguraa sta se sve krije ispod….
POMOZI MI DA SAZNAM!!!!!
Pa pozz...ovo je neki kraci uvodni postic....
Ovo je moj drugi blog i nastaje samo zato sto sveska vishe nije dovoljna i jednostavno ne moze da bude moj dnevnik.Ovde cu pisati o svemu i svacemu,skoli ,drustvu ,ljubavi,sreci ,smislu mog zivota.....ma sve t zajeb......
pusa za sve
